10 ožujka 2014

Dobro jutro selo (moje) malo!

Kad živiš u malom (polu)otočkom mistu lako ti se, posebno zimi, dogodi da upadneš u kolotečinu.... Svaki dan izgleda jednak onima koji su prošli, a ničim drugačiji onima koji tek slijede.... i tako sve do sezone (i onda opet nakon nje)! Uz tu kolotečinu ruku pod ruku ide svakodnevno žuganje (ilitiga prigovaranje) kako se ništa ne događa, kako nikoga nije briga, kako propadamo i kako nas za koju godinu više neće ni bit jer će se svi iselit u gradove (i iz Hrvatske).... Nisam bila daleko od tog stanja prethodnih godina, ali ove sam se odlučila pokrenit i ne čekat da netko drugi napravi ono za što smo svi odgovorni - bolje sutra!

Tako je otprilike krenila moja priča s učlanjenjem u udrugu Trpanj odma'. Nadala sam se da će se nešto pokreniti u našem malom mistu, ali sam isto tako sumnjala u to poznavajući narod koji tu živi, latargiju koja ih lako čapaje, čangrizavost za sve što je novo, lude riči za sve koji išta pokušavaju napraviti. Ipak, selo malo mi je pokazalo da ipak može, hoće i treba nešto da ga pokrene i probudi iz duuubokog dugogodišnjeg sna!

Eto, sad kad znate uvod evo zašto se bloganje zadnjih misec dana pretvorilo u nasumične postove s vrlo malo novih radova - pokladi!
Krenili smo s idejom da u Trpanj vratimo tradiciju maškara koja je bila zaista jaka (toliko da su se čak izdavale i pokladne novine), a nepravedno zapostavljena i zaboravljena već desetljećima. U prvom misecu počeli smo s planovima, a realizacijom se bavili cijelu veljaču. Udružilo se i mlado i staro i zajedno smo napravili zaista puno.....

Najviše smo vremena potrošili da bi uopće dvoranu i prateće objekte u kojoj su se trebali održavati bali (ples) doveli u pristojno stanje, a onda još toliko vrimena na njezino uređenje! Papirnate zastavice, baloni punjeni konfetama, plakati (napravljeni od starih novina btw), govornica, punpuni (također od novina), maske rađene na dječjim radionicama koje je također udruga organizirala - sve je to rađeno samo za ovu prigodu!




Kad gledam ove slike prije/posli stvarno osjećam ogroman ponos i veselje što sam bila dio te cile priče.... Posebno mi je drago što se u našem malom mistu na kafama neko vrime nije pripovidalo o tome kako ništa ne vaja nego kako su dobri pokladi bili! A ono najvažnije - već se planiraju maske za dogodine! Trpanj se probudio.... konačno!

Do idućeg posta vas ostavljam s 'malo' slika s trpanjskih dana o poklada (bali, dječji bali, suđenje Pamrav Krnjevalu koji je btw imao 4 m i paljenje Krnjevala).....





Broj komentara: 5:

VertigoKris kaže...

Svaka vam cast! Meni ovo izgleda super! Divno je videti ljude koji nesto zamisle i to i ostvare :D

Martina Visnjic art kaže...

Ma predivno, svaka čast.

sashkonela kaže...

Divno je videti kako sa malo entuzijazma i ideja moze da se uradi puno. Obozavam te vase primorske maskarade, i bas bih volela da ucestvujem u nekoj..

Maje Zmaje kaže...

Stvarno trebaš biti ponosna jer ovo je ozbiljan pothvat bio koliko vidim! Svaka čast! :)

Drangulije kaže...

Svaka čast na entuzijazmu, pre svega! Divno je tako videti da ideja i volja prerastaju u nešto više i konkretnije.
Ja to nezadovoljstvo zovem sindrom malog mesta. Tako je i kod nas. Mada ovde se zaista ništa i ne dešava, sem stereotipnih i ušminkanih dešavanja, gde uvek učestvuju isti ljudi i kada vidiš jedne godine, video si sve, za naredne.
Ovo mi se čini ipak malo drugačije. Neka ste vi veseli i zdravi!